Народна банка Србије
 

Говор гувернера Дејана Шошкића
одржан у Европској централној банци поводом завршетка Програма сарадње Евросистема чији је циљ јачање макро и микро пруденцијалног надзора у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у Европској унији

Франкфурт, понедељак, 16. јануар 2012.

Изазови за макро и микро пруденцијалну политику у Србији

Даме и господо,

Желео бих пре свега да у име Народне банке Србије захвалим Европској централној банци што је организовала Програм сарадње Евросистема чији је циљ јачање макро и микро пруденцијалног надзора у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у Европској унији и позвала нас да учествујемо у њему. За Народну банку Србије то је било једно веома драгоцено искуство, које је допринело изградњи њених капацитета.

Одобравање девизних кредита1 незаштићеним зајмопримцима издваја се из бројних добро познатих фактора системског ризика и има посебну улогу у некима од малих отворених економија Европске уније и земаља кандидата за чланство у Европској унији. Та појава је забележена у многим земљама широм света. У земљама у успону, међутим, одобравање таквих кредита ствара одређене изазове због недостатка инструмената за заштиту од девизног ризика, прилично високог дефицита текућег рачуна и релативно велике заступљености девизног кредитирања. Штавише, неке од тих земаља су у скоријој историји имале периоде нестабилности цена и укупне финансијске нестабилности. Србија је једна од њих.

У чему се огледају главни изазови које девизно кредитирање ставља пред Србију?

У покушају да одговоримо на то питање треба бити искрен и рећи да је у земљама у којима тржишни учесници немају поверења у систем због лошег искуства с високом инфлацијом и несолвентношћу банака, какво је забележено у Србији почетком прошле деценије, девизно кредитирање имало веома важну улогу у креирању финансијских средстава дуже рочности која представљају предуслов за повећање инвестиција и привредни раст. С друге стране, релативно високо учешће девизних финансијских инструмената у финансијском систему (око 70% укупне активе банака у Србији) може имати и неке озбиљне последице:

Прво, висок степен девизних финансијских инструмената у финансијском систему умањује ефикасност монетарне политике и доприноси осцилацијама референтне каматне стопе, чији ниво одређује централна банка. С обзиром на то да референтна каматна стопа директно утиче на рочност каматних стопа за домаћу валуту, у условима у којима цена већине финансијских инструмената није везана за домаћу референтну каматну стопу (већ за кретање  LIBOR-а, EURIBOR-а и других страних каматних стопа), ефикасност референтне каматне стопе као главног инструмента монетарне политике се смањује и она нужно више осцилира како би се постигли исти резултати као и у системима с нижим степеном доларизације (тј. евроизације у већини ових земаља).

Друго, ако се систем сувише ослања на девизно кредитирање незаштићених зајмопримаца, долази до јачања међусобне везе између тржишног (кретање девизног курса) и кредитног ризика. Као што знамо, та компонента кредитног ризика није на најбољи начин обухваћена традиционалним приступом управљању ризицима. Поред тога, за разлику од других фактора кредитног ризика, она није везана за одређену грану привреде, сектор или струку, већ за читаву земљу, што значи да једнако утиче на све незаштићене зајмопримце без обзира на посао који обављају, сектор у ком послују или град или регион у ком живе. Постоји, дакле, висок степен корелације кретања девизног курса и кретања кредитног ризика (и проблематичних кредита) у систему. 

Треће, ако је капитал банака изражен у домаћој валути, а највећи део њихове активе је везан за страну валуту (као што је случај у Србији), кретање девизног курса (чак и без повећања ризика по активу) утиче на степен адекватности капитала. То може да доводе до већих осцилација у погледу адекватности капитала у Србији него у системима с нижим учешћем девизног кредитирања. Повећање кредитног ризика под утицајем девизног курса логично доводи и до раста ризичне активе, а то додатно утиче на осцилације у погледу адекватности капитала. У таквим условима, због системске склоности ка већим флуктуацијама адекватности капитала, постоји и потреба за повећаним издвајањем заштитних резерви капитала. 

И, четврто, у таквом финансијском систему сасвим извесно има мање простора за коришћење девизног курса као аутоматског стабилизатора у случају екстерних поремећаја, што може за последицу имати веће оптерећење девизних  резерви земље.

Шта је Србија до сада урадила?

Народна банка Србије (НБС) званично је покренула такозвану стратегију динаризације почетком  2010. године како би постепено повећала коришћење домаће валуте – динара – у свим сегментима финансијског система. Ова стратегија подразумева учешће свих кључних актера – НБС, Владе, банкарског сектора, предузећа и становништва. Иако је већина активности у оквиру тога у делокругу НБС и банкарског сектора, јачање свести јавности и активна подршка Владе су од кључног значаја за успех ове стратегије. 

У септембру 2011. године Европски одбор за системски ризик (ЕОСР) објавио је скуп препорука о кредитирању у страним валутама, будући да је овај вид кредитирања зајмопримаца без одговарајуће заштите све више заступљен у једном броју држава ЕУ. Са задовољством смо закључили да су наше досадашње мере на плану динаризације, као и будући планови у оквиру наше стратегије, у потпуности у складу с препорукама ЕОСР-а. Као што се наводи у документу, висок степен кредитирања у страној валути може изазвати озбиљне системске ризике у неким државама, а негативни ефекти се могу прелити и преко њихових граница. Нови скуп препорука ЕОСР-а бави се питањима заштите потрошача, бонитетом зајмопримаца, кредитним растом подстакнутим кредитирањем у страној валути, интерним управљањем ризицима у банкама, додатним захтевима у погледу капитала, ликвидношћу и финансирањем, као и реципроцитетом и сарадњом надзорних органа.

Стратегија динаризације у Србији почива на три међусобно повезана стуба.

Први стуб подразумева одржање ниске и стабилне инфлације и јачање стабилности макроекономског окружења у целини. То је можда најопштији, али и најважнији циљ, који представља реакцију на период макроекономске нестабилности у Србији током деведесетих година. Сматра се да је нестабилност која је владала током овог периода један од главних разлога високог степена евроизације српске економије. У оквиру овог стуба, НБС ће наставити и додатно ојачати циљање инфлације.

Други стуб обухвата мере усмерене на промовисање динарских финансијских инструмената и тржишта, с посебним освртом на развој тржишта динарских обвезница. Владе, предузећа, банке и међународне финансијске институције (како издаваоци, тако и гаранти) у томе могу да одиграју значајну улогу. Развој динарске криве приноса важан је задатак у оквиру овог стуба.

Трећи стуб има за циљ унапређење заштите од постојећих девизних ризика. НБС управља активностима у овој области, сарађујући с банкарским сектором на увођењу и развоју основних инструмената заштите од девизног ризика како на међубанкарском тржишту, тако и у пословању с клијентима. НБС је увела редовне своп аукције девиза за банке. Поред тога, организовала је и низ семинара и конференција широм земље о заштити од девизног ризика и покренула веб-страницу на ову тему.

Током 2011. године, НБС је наставила да спроводи мере које промовишу коришћење динара и теже постепеном смањењу степена девизног ризика у финансијском систему Србије.

1. На почетку 2011, у области коришћења инструмената монетарне политике, НБС је усвојила нову Одлуку о обавезној резерви банака код Народне банке Србије с циљем јачања домаће валуте и продужења рочности обавеза у билансу стања банака. За изворе финансирања у домаћој валути прописана је обавезна резерва 0% (за изворе рочности преко две године) и 5% (за изворе рочности до две године), док је стопа обавезне резерве на девизне изворе 25% (за изворе рочности преко две године) и 30% (за изворе рочности до две године). Намера је била да се банке подстакну на јачање финансијске стабилности, тачније да се пренесе порука да финансирање на дужи рок и већа заступљеност домаће валуте значе и ниже трошкове финансирања.
Поред тога, НБС може да одобрава банкама кредите за одржавање дневне ликвидности и краткорочне динарске кредите само на основу залоге динарских хартија од вредности које издају Република Србија и НБС. У случају потребе, НБС обавља репо трансакције куповине и продаје динарских хартија од вредности ради обезбеђења ликвидности, такође на основу залоге динарских хартија. Да би подстакла међубанкарску своп куповину и продају девиза и стимулисала развој тржишта инструмената заштите од девизног ризика, НБС је наставила са спровођењем тромесечних своп аукција девиза у 2011. години.

2. У мају 2011, НБС је донела Одлуку о мерама за очување и јачање стабилности финансијског система. Та одлука, која је ступила на снагу у јуну исте године, увела је низ мера које се односе на кредитирање грађана у страној валути или у динарима с девизном клаузулом. Према Одлуци: а) банка може одобрити кредит у страној валути или у динарима с девизном клаузулом само под условом да је обезбедила полагање учешћа или депозита у износу који није мањи од 30% од износа кредита. То правило не важи за стамбени кредит; б) однос између висине главнице кредита и вредности на коју гласи обезбеђење (loan-to-value ratio) за хипотекарни кредит у страној валути или у динарима с девизном клаузулом ограничен је на највише 80%; в) кредити могу бити индексирани искључиво евром, тј. банке више не могу одобравати кредите везане за швајцарски франак и друге валуте.

3. Према Закону о заштити корисника финансијских услуга, који је ступио на снагу почетком јуна с применом од децембра 2011, банке су дужне да кориснику понуде кредит првенствено у динарима, а тек на захтев корисника и кредит везан за страну валуту. У том случају, банка је дужна да корисника упозори на девизни ризик који преузима.

4. Крајем 2011, обављене су све припреме за увођење стандарда Базела II у 2012. години. Домаћи банкарски сектор је у великој мери докапитализован и банке су усвојиле нове мере у погледу управљања ризицима. У јуну 2011, Извршни одбор НБС усвојио је шест одлука којима се уводе стандарди Базела II. С новом Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, из децембра 2011, у потпуности је успостављен оквир за примену Базела II. Тај последњи подзаконски акт био је истовремено и први корак ка динамичној (антицикличној) политици резервисања, коју желимо да додатно развијемо у будућности.

Као што смо видели, у септембру 2011. Европски одбор за системски ризик издао је препоруку регулаторним органима да размотре примену додатних захтева у погледу капитала (у оквиру стуба 2 Базела II) у банкама које нису довољно капитализоване да би унапред отклониле посебне ризике прекомерног кредитирања у девизама. У складу с том препоруком, предвидели смо могућност да НБС, као надзорно тело, утврди показатељ адекватности капитала за одређену банку изнад прописаног минимума (12% у Србији).

У периоду од 2007. до 2011. године, забележено је постепено опадање квалитета кредитног портфолија банкарског сектора у Србији. Ипак, сектор је остао стабилан, тј. ликвидан, солвентан и с високим степеном резервисања за потенцијалне губитке. Штедња грађана у банкама достигла је у 2011. свој историјски максимум, тј. премашила је за више од три милијарде евра ниво с краја 2008. Упркос општим околностима на тржишту и одређеним регулаторним трошковима, српски банкарски сектор је у поређењу са остатком региона и даље профитабилан (како у погледу приноса на активу, тако и у погледу приноса на капитал).

Шта је нужно учинити у наредном периоду?

У периоду који је пред нама од највећег значаја је да улажемо напоре да у потпуности схватимо суштину тржишта и да пажљиво пратимо текућа кретања. Неопходно је пуно разумевање ризика које преузимају банке, друге финансијске институције, њихови клијенти и систем у целини, посебно у контексту развоја нових финансијских инструмената који могу довести до високог степена задужености. Важно је бити реалан, бити свестан тренутног стања система, као и тога где желимо да тај систем буде у будућности. Комуникација и сарадња су неопходне, не само међу супервизорима већ и с финансијском сектором. Увек треба да имамо на уму да је очување финансијске стабилности у условима конкурентних и релативно слободних финансијска тржишта у дугорочном интересу како регулаторних органа, тако и целог система, те да је од суштинске важности и за будући раст и општи напредак тржишних привреда широм света.

1 Обухвата динарско кредитирање индексирано валутном клаузулом.