latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Финансијска стабилност | Заштитни слојеви капитала

Заштитни слојеви капитала

Једна од најзначајнијих новина коју доносе стандарди Базел III јесу заштитни слојеви капитала. Заштитни слојеви капитала представљају додатни основни акцијски капитал који је банка у обавези да одржава изнад прописаног регулаторног минимума. Предности њиховог увођења огледају се у томе што се њима повећава отпорност банака на губитке, смањују се прекомерне или потцењене изложености и ограничава расподела капитала. Ови макропруденцијални инструменти треба да ограниче системске ризике у финансијском систему, који могу бити цикличне (заштитни слој за очување капитала и контрациклични заштитни слој) или структурне природе (заштитни слој за системски значајне банке и заштитни слој за структурни системски ризик).

У Републици Србији примењују се следећи заштитни слојеви капитала:

 

Заштитни слојеви капитала у Србији Тренутна стопа  Напомене 
Заштитни слој за очување капитала
(тачка 434. Одлуке о адекватности капитала)
2,5% Одлуком о адекватности капитала од 15. децембра 2016. прописано је да је банка у обавези да на појединачној и консолидованој основи одржава заштитни слој за очување капитала у износу од 2,5% њене ризичне активе. Заштитни слој за очување капитала може се састојати само из елемената основног акцијског капитала и примењује се од 30. јуна 2017.
Контрациклични заштитни слој капитала
(тачка 435. Одлуке о адекватности капитала)
 0% Одлуком о стопи контрацикличног заштитног слоја капитала за Републику Србију од 8. јуна 2017. утврђена је стопа од 0%, која се примењује од 30. јуна 2017.
Извршни одбор Народне банке Србије је 12. марта 2020. године одлучио да стопу контрацикличног заштитног слоја капитала задржи у висини од 0%, имајући у виду следеће:
  • референтни показатељ за утврђивање стопе CCуB-а: 0%;
  • учешће укупних кредита у БДП-у износи 77,4%;
  • одступање учешћа укупних кредита у БДП-у од свог дугорочног тренда износи -5,1 п.п.
Образложење: Оцењена вредност одступања учешћа укупних кредита у бруто домаћем производу има присутан тренд раста, али је и даље испод свог дугорочног тренда. Ипак, затварање јаза у појединим сегментима кредита сектора становништва наложило је примену циљаних мера како би се овај ризик ограничио без нежељених последица на укупну кредитну активност. У складу с тим, Извршни одбор Народне банке Србије је крајем 2018. године усвојио пакет прописа у циљу спречавања настанка проблематичних кредита у банкарском сектору и предупређивања могућих последица по финансијску стабилност. 
Заштитни слој капитала за системски значајне банке 
(тачка 452. Одлуке о адекватности капитала)
 1–2% Одлуком о утврђивању листе системски значајних банака у Републици Србији и стопа заштитног слоја капитала за те банке од 9. маја 2019. утврђене су системски значајне банке и стопе заштитног слоја капитала, које су ове банке у обавези да одржавају од 30. јуна 2019.
Заштитни слој капитала за структурни системски ризик
(тачка 446. Одлуке о адекватности капитала)
3% Одлуком о стопи и начину одржавања заштитног слоја капитала за структурни системски ризик од 8. јуна 2017, са изменама од 11. јануара 2018, утврђен је заштитни слој капитала за структурни системски ризик, који се примењује од 30. јуна 2017.
  • Стопа заштитног слоја капитала за структурни системски ризик уводи се у висини од 3% укупних девизних и девизно индексираних пласмана банке одобрених привреди и становништву у Републици Србији.
  • Све банке код којих је учешће девизних и девизно индексираних пласмана одобрених привреди и становништву у Републици Србији у укупним пласманима те банке одобреним привреди и становништву у Републици Србији веће од 10% у обавези су да одржавају заштитни слој капитала за структурни системски ризик.
  • Образложење: Заштитни слој капитала за структурни системски ризик уводи се ради ограничавања ризика евроизације, који је један од кључних структурних, нецикличних системских ризика по стабилност финансијског система Републике Србије.
  • Изложености: У заштитном слоју капитала за структурни системски ризик признају се изложености у Републици Србији.